Kina je osudila 78-godišnjeg Amerikanca na doživotnu robiju zbog špijunaže, saopštio je sud u ponedeljak.
Ovako teške kazne su relativno retke za strane državljane u Kini, a zatvaranje američkog državljanina Džona Šing-van Lianga verovatno će dodatno zaoštriti već narušene veze između Pekinga i Vašingtona.
Liang, koji je takođe stalni stanovnik Hong Konga, „proglašen je krivim za špijunažu, osuđen na doživotni zatvor, doživotno lišen političkih prava“, navodi se u saopštenju Posrednog narodnog suda u istočnom kineskom gradu Sudžou.
Vlasti Sudžoua su „preduzele prinudne mere u skladu sa zakonom“ protiv Lianga u aprilu 2021, navodi se, ne precizirajući kada je on priveden.
Nije jasno gde je Liang živeo u vreme hapšenja.
Portparol američke ambasade u Pekingu rekao je da su upoznati sa izveštajima da je jedan američki državljanin nedavno osuđen u Sudžouu.
„Stejt department nema veći prioritet od bezbednosti američkih građana u inostranstvu“, rekao je portparol.
U saopštenju suda nisu navedeni dodatni detalji o optužbama, a suđenja iza zatvorenih vrata su rutinska stvar u Kini.
Portparol ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin odbio je da dalje komentariše slučaj na redovnom brifingu za novinare u ponedeljak.
U Hong Kongu, ministar bezbednosti Kris Tang rekao je na konferenciji za novinare u ponedeljak da su gradske vlasti obaveštene o Liangovom hapšenju 2021.
„Policija Hong Konga je sprovela naknadnu akciju u skladu sa obaveštenjem“, rekao je Tang, odbijajući da dalje precizira.
Ovaj slučaj će verovatno dodatno oštetiti odnose sa Vašingtonom, koji su već ozbiljno zategnuti zbog pitanja kao što su trgovina, ljudska prava i Tajvan.
Vašington i Peking su upravo prekinuli nezvaničnu pauzu u kontaktima na visokom nivou zbog obaranja balona za nadzor u februaru, za koji se sumnja da je kineski.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan i glavni kineski diplomata Vang Ji održali su osmočasovne razgovore u Beču u očiglednom prodoru prošle nedelje, pri čemu su obe strane opisali sastanak kao „iskren, sadržajan i konstruktivan“.
Vašington je u petak izdao saopštenje u kojem osuđuje prijavu osude kineskog aktiviste za ljudska prava za „podsticanje subverzije državne vlasti“.
Guo Fejksiong, takođe poznat kao Jang Maodong, osuđen je na osam godina zatvora, prema grupama za ljudska prava.
Američki Stejt department je u svom saopštenju naveo da je njegovim diplomatama zabranjeno da prisustvuju suđenju u južnoj Kini.
„Pozivamo NR Kinu da ispuni svoje međunarodne obaveze, da svojim građanima pruži odgovarajući postupak, poštuje njihova ljudska prava i osnovne slobode, uključujući slobodu govora, i okonča upotrebu proizvoljnih pritvora i zabrana izlaska“, rekao je portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je u ponedeljak da „pravosudni organi zemlje deluju u skladu sa zakonom i da njihove akcije ne podležu mešanju“.
Američki predsednik Džo Bajden trebalo bi da otputuje u Hirošimu na sastanak lidera grupe velikih razvijenih ekonomija G7.
Očekuje se da će odnosi G7 sa Kinom biti visoko na dnevnom redu samita 19-21.
Pročitajte još:
- Nemačka – Sud potvrdio da je grupa klimatskih aktivista kriminalna organizacija
- Austrija – U vozu puštan govor nacističkog lidera
- Vice Media podnela zahtev za zaštitu od bankrota
Drugi slučajevi špijunaže visokog profila poslednjih godina uključuju hapšenje 2019. australijskog pisca kineskog porekla Jang Juna, koga je Kina osudila takođe za špijuniranje.
Australija je prošle nedelje pozvala da se pusti na slobodu svoju državljanku koju je Kina osudila, novinarku Čeng Lej, da se ponovo spoji sa svojom porodicom nakon 1.000 dana u pritvoru zbog „dostavljanja državnih tajni u inostranstvo“.
Vlasti su u aprilu zvanično optužile istaknutog kineskog novinara za špijuniranje, više od godinu dana nakon što je priveden dok je ručao u pekinškom restoranu sa japanskim diplomatom, saopštila je grupa za medijska prava.
Takođe u aprilu, Kina je odobrila amandman na svoj zakon protiv špijunaže, proširujući njegov delokrug proširenjem definicije špijuniranja i zabranom prenosa bilo kakvih podataka koji se odnose na ono što vlasti definišu kao nacionalnu bezbednost.
Izmene zakona stupaju na snagu 1. jula.
„Kineske vlasti su dugo imale u suštini slobodne ruke u rešavanju problema nacionalne bezbednosti“, napisao je kineski stručnjak za pravo Džeremi Daum.
„Zakoni koji su uključeni su ponekad amorfni i nejasni, što dovodi do selektivnog, ili čak proizvoljnog, sprovođenja“, rekao je on, dodajući da je definicija „špijunaže“ već toliko široka „da nije odmah jasno kakav će uticaj proširena definicija imati biće“.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/AFP