Prva kontraceptivna vakcina kreatora profesora Gursaran Pran Talvar, trenutno je u fazi kliničkih ispitivanja, navodi se da će ona biti potpuno novi oblik zaštite od neželjene trudnoće.
Novi oblik kontracepcije koji bi mogao da blokira trudnoću bez uobičajenih kompromisa, intervencija koja je dugotrajna, ali reverzibilna; jeftina, diskretna i laka za administraciju; manje invazivna od intrauterinog uređaja i pogodnija od dnevne pilule, biće kako navode naučnici, kontraceptivna vakcina.
Kontraceptivna vakcina bi preskočila neuredne, ponekad opasne neželjene efekte, kao što su povećanje telesne težine, promene raspoloženja i retke, ali rizične krvne ugruške i moždani udar.
Kontraceptivna vakcina bi predstavljala model „podesi i zaboravi“ koji je postao zlatni standard za zdravlje.
Umesto da poremeti menstrualni ciklus, kao što to rade hormonski oblici kontrole rađanja, vakcina koristi imuni sistem da spreči trudnoću blokiranjem oplodnje.
Talvar je prvi razvio vakcinu i patentirao njenu verziju ranih 1990-ih. Ona je trebalo da bude efikasna dve godine pre nego što bi bila potrebna revakcinacija, navodi se da je „skoro 100% efikasna“.
Talvar, bivši direktor indijskog Nacionalnog instituta za imunologiju, rekao je da je razvio vakcinu jer je poznavao žene u Indiji koje se bore da prehrane velike porodice, ali nisu bile zadovoljne postojećim oblicima kontracepcije.
Rekao je da želi da napravi nešto, „bez svih problema“, pa je napravio vakcinu koja bi neutralisala hormon humanog horionskog gonadotropina (hCG), poznat kao „hormon trudnoće“, jer je neophodan za implantaciju oplođene jajne ćelije.
Ali profesor, doktor Brajan Huker, glavni naučni službenik za odbranu zdravlja dece, rekao je da takva vakcina ne samo da ima problema, „to je apsolutno užasna ideja.
Huker je rekao za medije:
„Toliko toga može poći naopako ako ‘imunizujete’ ženu hCG-om identičnim hormonom koji ona proizvodi, ili muškarce sa proteinima sperme da napadnu sopstvenu spermu na mestu proizvodnje.
Veliko pitanje koje mi pada na pamet je ’reverzibilnost‘. Veoma je teško isključiti imuni odgovor zajedno sa memorijskim B-ćelijama nakon što je uključen.
Bojim se da bi mnogi ostali trajno sterilni od ove vrste vakcine.
Takođe, problemi koje postavlja ova tehnologija u vezi sa autoimunitetom su bezbrojni.
U suštini, nagovaranjem tela da napadne ljudske proteine, takođe stavljate ljudska tkiva, uključujući prvenstveno vitalne reproduktivne organe, na liniju vatre za mnoge oštre inflamatorne procese povezane sa imunološkim odgovorom.
Ovo je jedna loša ideja!“
Meri Lu Singlton, babica i porodična medicinska sestra, takođe je izrazila zabrinutost za bezbednost.
„Ovo bi bila prva vakcina dizajnirana da izazove imuni odgovor na normalan, zdrav proces u telu.
Kao i svi živi organizmi koji se seksualno razmnožavaju, ljudsko telo je organizovano oko našeg reproduktivnog potencijala.
Nemamo pojma kakve bi mogle biti dugoročne posledice programiranja imunog sistema da napadne deo našeg tela koji održava ranu trudnoću, ali znamo da je istorija medicine puna neželjenih posledica.“
Pročitajte još:
- Tokom krunisanja kralja Čarlsa III policija uhapsila više od 50 osoba
- Si Đinping poziva zemlju da iskoristi mogućnosti AI za modernizaciju industrije
- Bivši kandidat za guvernera izjasnio se krivim za posedovanje dečje pornografije
Neki su se umesto rizika na zdravlje okrenuli reklamiranju kliničkih ispitivanja vakcine Talvara i drugih iz 1994. godine, gde je samo 1 od 119 žena u studiji zatrudnelo.
Ograničenja su, u činjenici da iako nisu zatrudnele, oko 20% žena nije proizvelo graničnu količinu antitela da bi ispitivanje bilo uspešno. Ovo bi se smatralo dovoljno efikasnim za redovnu vakcinu, ali za kontracepciju očekivanja su veća.
Još jedno ograničenje koje je primetno je da bi serija od tri doze ove vakcine mogla biti opasna.
Postoji razlog da se misli da ovi problemi nisu nepremostivi, jer su imunokontraceptive decenijama koristili naučnici za divlje životinje da spreče trudnoću „kao humaniju alternativu odstrelu“.
Imunokontracepcija se prvenstveno koristila na životinjama u zatočeništvu, ali se takođe koristila za kontrolu populacije nekih divljih vrsta kao što su belorepi jeleni, divlji konji, bizoni i slonovi, prema Humanom društvu Sjedinjenih Država.
Dr Džuli Levi, stručnjak za zarazne bolesti mačaka na Univerzitetu Florida koja je radila na imunokontraceptivima kod životinja, opisala je izazov stvaranja efikasne kontraceptivne vakcine kao „pokušaj da imunizuje životinju protiv same sebe“.
Do sada hCG vakcina „naišla je na neke probleme sa podnošljivošću“, u smislu da neke žene razviju „bezbolne, ali istaknute čvorove“, za koje je rekla da adjuvansi u vakcini „malo previše rasturaju imuni sistem“.
To znači da će naučnici morati da se „petljaju sa doziranjem ili sastojcima“, pre nego što vakcina bude spremna.
Neki naučnici tvrde da je ova vakcina važna jer bi mogla da popuni jasne praznine na tržištu kontracepcije.
„Skoro polovina trudnoća u svetu je neplanirana,“, a pristup postojećoj kontracepciji je „nedosledan, nepravedan i još uvek sputan stigmom i dezinformacijama“.
Pravi izazov za pokretanje vakcine za kontrolu rađanja, je da bi je neki mogli stigmatizovati zbog istorije kontracepcije koja je nametnuta ženama, posebno siromašnim, mentalno bolesnim i obojenim ljudima, bez njihovog pristanka ili na njihovu štetu.
Neki naučnici su se složili da vakcinacija protiv trudnoće može „nenamerno“ da implicira da je trudnoća problem koji treba iskoreniti i da bi to moglo stigmatizovati vakcinu.
Ljudi na vlasti širom sveta nastavljaju da ograničavaju reproduktivna prava žena kroz prisilnu i prisilnu dugotrajnu kontracepciju i sterilizaciju.
Dok raste anti-natalizam i zabrinutost zbog prenaseljenosti među vladajućim klasama, da li će ova tehnologija biti dodata državnim planovima vakcinacije za tinejdžere, žene migrante, siromašne žene ili druge grupe označene kao ‘visoko rizične’ za neželjenu trudnoću?
Primena ove vakcine mogla bi „iskoreniti plodnosti u najugroženijim podsekcijama društva“, jer, prema dr Lizi Kampo-Engelštajn, reproduktivnom bioetičaru na Medicinskom ogranku Univerziteta Teksas , lakoća administriranja može značiti da će se verovatnije dati bez potpuno informisane saglasnosti.
Kao što je postalo očigledno u poslednjih nekoliko godina, mejnstrim društvo ne dozvoljava nikakav dijalog ili kritiku na temu bezbednosti vakcina.
Aktivistkinjama za zdravlje žena već je teško da pokreću temu bezbednosti i dugoročnih efekata hormonske kontracepcije.
Kombinovanje medicinskih „svetih“ stavova kontrole rađanja i kontracepcije izgleda kao recept za medicinsku intervenciju koju niko neće smeti da dovodi u pitanje.
Činjenica je da Talvarova vakcina postigla mali napredak od ranih 90-ih koji se pripisuje „lošem vremenu“.
Tek nedavno je dobio odobrenje da sprovede ispitivanja svog novog „recepta vakcine“. Istraživanje se sada kreće napred i može biti usmereno i na imunoterapiju za određene vrste raka.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji