"Roj" zemljotresa pogodio je Antarktik 2020. godine - zaključili stručnjaci

„Roj“ od 85.000 zemljotresa na Antarktiku koji je trajao oko šest meseci 2020. godine izazvano je magmom iz podvodnog vulkana, kažu stručnjaci u najnovijoj studiji.

Roj se dogodio na Orka Seamountu, dubokom morskom vulkanu u blizini ostrva Kralja Džordž na Antarktiku, u moreuzu Bransfild, koji je bio neaktivan „dugo vreme“. Istraživači su koristili seizmometre i tehnike daljinskog otkrivanja kako bi utvrdili koliko je dugo trajao roj i šta ga je izazvalo.

Potresi roja se uglavnom dešavaju u vulkanski aktivnim regionima, pa se stoga sumnja da je uzrok pomeranje magme u Zemljinoj kori.

Tokom roja, tlo na susednom ostrvu Kralja Džordža pomerilo se 11 cm, što sugeriše da je ‘vrh’ magme skoro dospeo na površinu, navode naučnici u svojoj novoj studiji.

Baza Karlini na ostrvu Kralja Džordža, gde se nalazi seizmometar koji se nalazi najbliže seizmičkom regionu, i Bransfild moreuzu
Orka Seamount se nalazi u moreuzu Bransfield, okeanskom kanalu između Antarktičkog poluostrva i Južnih Šetlandskih ostrva, jugozapadno od južnog vrha Argentine

Šta je to roj zemljotresa?

Rojevi zemljotresa nastaju kada se mnogi zemljotresi dešavaju tokom nekoliko nedelja ili meseci, bez jasnog niza. Tradicionalni zemljotresi predstavljaju glavni događaj, praćen nizom naknadnih potresa.

Seizmička aktivnost mogla bi biti znak predstojeće erupcije supervulkana, iako je to teško predvideti.

Rojevi zemljotresa su uobičajeni u Jeloustonu u zapadnim Sjedinjenim Državama i, u proseku, čine oko 50 odsto ukupne aktivnosti u regionu Jeloustona.

Takozvani ‘potres roja’ dostigao je razmere koje ranije nisu primećene za ovaj region, kažu stručnjaci.

U prošlosti je seizmičnost u ovom regionu bila umerena – rekla je vodeći autor studije dr Simone Ceska iz Nemačkog istraživačkog centra za geonauke (GFZ) Potsdam.

Međutim, u avgustu 2020. tamo je počeo intenzivan seizmički roj, sa više od 85.000 zemljotresa u roku od pola godine.

To predstavlja najveći seizmički nemir koji je tamo ikada zabeležen.

Poznato je da zemljotresi nastaju u zonama subdukcije, kada se dve tektonske ploče koje klize u suprotnim smerovima zalepe i potom iznenada skliznu.

CDC: Virus bi mogao biti iza misterioznog hepatitisa kod dece

Jaki zemljotresi se obično dešavaju preko rasednih linija gde se spajaju tektonske ploče, iako se manji potresi mogu desiti u sredini ovih ploča.

U međuvremenu, rojevi zemljotresa nastaju kada se mnogi zemljotresi dešavaju tokom nekoliko nedelja ili meseci, bez jasnog niza. Poređenja radi, tradicionalni zemljotresi predstavljaju glavni događaj, praćen nizom naknadnih potresa.

Većina zemljotresa je uzrokovana interakcijom ploča; međutim, neki su povezani sa vulkanima i kretanjem magme. Većina zemljotresa direktno ispod vulkana uzrokovana je kretanjem magme, koja vrši pritisak na stene dok ne pukne stenu. Tada magma štrca u pukotinu i ponovo počinje da stvara pritisak.

Svaki put kada stena pukne, napravi mali zemljotres. Ovi zemljotresi su obično preslabi da bi se osetili, ali ih mogu otkriti i snimiti osetljivi instrumenti koji se nazivaju seizmometri.

Orka Seamount je veliki podmorski vulkan sa visinom od oko 900 metara (skoro 3.000 stopa) iznad morskog dna i prečnikom baze od oko 6,8 milja (11 km). Nalazi se u moreuzu Bransfild, okeanskom kanalu između Antarktičkog poluostrva i Južnih Šetlandskih ostrva, jugozapadno od južnog vrha Argentine

Tutnjave roja iz 2020. prvobitno su otkrili naučnici u istraživačkim stanicama na ostrvu Kralja Džordža.

Šta je Orca Seamount?

Orka Seamount je veliki podmorski vulkan sa visinom od oko 900 metara iznad morskog dna i prečnikom baze od oko 11 km.

Nalazi se u moreuzu Bransfild, okeanskom kanalu između Antarktičkog poluostrva i Južnih Šetlandskih ostrva, jugozapadno od južnog vrha Argentine.

Istraživači kažu da se roj zemljotresa dogodio u Orka Seamountu 2020. godine, uzrokovan prenosom magme ispod morskog dna.

Međutim, postoji nekoliko konvencionalnih seizmoloških instrumenata u udaljenom području – naime samo dve seizmičke i dve GNSS stanice (zemaljske stanice Globalnog navigacionog satelitskog sistema koje mere pomeranje tla).

Zbog toga se smatralo da bi se širem analizom moglo otkriti više o prirodi tutnjava i koliko dugo su trajale.

Tako je tim takođe analizirao podatke sa daljih seizmičkih stanica i podatke sa InSAR satelita, koji koriste radarsku interferometriju za merenje pomeranja tla. Koristili su brojne geofizičke metode za modeliranje događaja, kako bi se uverili da ispravno tumače podatke.

Istraživači su datirali početak nemira unazad do 10. avgusta 2020. i uspeli su da prošire originalni globalni seizmički katalog, koji sadrži samo 128 zemljotresa, na više od 85.000 događaja. Roj je dostigao vrhunac sa dva velika zemljotresa 2. oktobra 2020. (jačine 5,9 na trenutnoj skali magnitude, Mv) i 6. novembra (Mv 6,0) 2020, pre nego što je naglo opao sredinom novembra nakon otprilike tri meseca kontinuirane aktivnosti. Do februara 2021. seizmička aktivnost je značajno opala.

Istraživači kažu da je roj izazvan brzim prenosom magme sa Zemljinog omotača blizu granice kora-plašt skoro na površinu.

Granica kora-plašt je tačka u kojoj se Zemljina kora, najudaljeniji omotač, susreće sa omotačem (sloj silikatne stene)

Prema naučnicima, roj označava „najveće magmatske nemire ikada geofizički praćene na Antarktiku.

Intruzija magme (migracija veće zapremine ili ‘vrha’ magme) identifikovana je kao glavni uzrok potresa roja, jer seizmički procesi sami po sebi ne mogu da objasne uočenu deformaciju površine kopna na ostrvu Kralja Džordža.

Studija pokazuje da se takvi događaji mogu proučavati i detaljno opisati čak i u tako udaljenim i stoga slabo instrumentiranim područjima.

Naša studija predstavlja novo uspešno istraživanje seizmo-vulkanskih nemira na udaljenoj lokaciji na Zemlji, gde se kombinovana primena tehnika seizmologije, geodezije i daljinske detekcije koristi za razumevanje procesa zemljotresa i transporta magme u oblastima sa lošim instrumentima – dr Ceska.

Ovo je jedan od retkih slučajeva u kojima možemo da koristimo geofizičke alate za posmatranje prodora magme iz gornjeg omotača ili granice kora-plašt u plitku koru, brz transfer magme sa plašta na skoro površinu za koji je potrebno samo nekoliko dana.

Studija, u kojoj su učestvovali istraživači iz Nemačke, Italije, Poljske i SAD, objavljena je u časopisu Communications Earth and Environment.

Pratite nas na društvenim mrežama FejsbukTelegram i Tviter

 

Izvor: Daily Mail