Frankenfud – FrankenBrit ako bi se vodili starom izrekom „Ti si ono što jedeš.“
Vlada Velike Britanije danas će uvesti novi zakon kojim će se ubrzati razvoj i marketing „genski uređenih” useva.
Zakon o genetskoj tehnologiji mogao bi da otvori put kokoškama otpornim na ptičji grip, pšenici koja može da izdrži klimatske promene i hranljivijim kulturama.
Ruski diplomata upozorava na globalnu „sajber konfrontaciju“
Prema prethodnim evropskim pravilima, uređivanje gena stoke i biljaka bilo je zabranjeno zajedno sa genetski modifikovanim (GM) proizvodima — nazvanim „Frankenfood“ – Frankenfud.
Ali nakon Bregzita, vlada Ujedinjenog Kraljevstva želi da prihvati uređivanje gena u pokušaju da smanji potrebu za pesticidima u poljoprivredi, što bi ga učinilo jeftinijim i ekološki prihvatljivijim.
Uređivanje gena se razlikuje od GM hrane jer menja postojeću DNK biljke ili životinje, umesto da dodaje DNK različitih vrsta.
To bi moglo dovesti do izbacivanja biljaka paradajza koje su otporne na plesan na upotrebu fungicida ili su obogaćene vitaminom D, kao i stoke koja je otporna na bolesti ili joj je potrebno manje antibiotika.
Izvan EU slobodni smo da pratimo nauku – rekao je sekretar za životnu sredinu Džordž Džastis.
Ove precizne tehnologije nam omogućavaju da ubrzamo oplemenjivanje biljaka koje imaju prirodnu otpornost na bolesti i bolju upotrebu hranljivih materija u zemljištu kako bismo imali veće prinose sa manje pesticida i đubriva.
Novi zakon će omogućiti da se genetski uređeni usevi odobre za godinu dana umesto za deset.
Međutim, kritičari su pozvali na veću transparentnost jer kupci neće moći da identifikuju koja hrana je genski uređena jer će se proizvodi prodavati bez etiketiranja.
Bright Blue, konzervativni trust mozgova, rekao je da potrošače ne treba ‘prevariti’, dok je Liz O’Nil iz grupe za kampanju protiv GM-a GM Freeze dodala da treba da postoje jasne etikete kako bi ljudi znali šta kupuju i jedu.
Gideon Henderson, glavni naučni savetnik Defre, rekao je da trenutno nema planova za uvođenje sistema obeležavanja za proizvode uređene genima.
Ranije ove nedelje, gospodin Džastis je otkrio da će genski uređena proizvodnja useva biti ubrzana u Velikoj Britaniji kako bi se pomoglo u rešavanju globalne krize hrane za koju krivi dešavanja u Ukrajini.
Blokade sprečavaju izvoz ključnih dobara poput ulja, pšenice i kukuruza iz „evropske žitnice“, što dovodi do rasta cena hrane i nestašice hrane na globalnom nivou, uključujući veliku opasnost od gladi u Africi.
Zakonodavstvo za smanjenje birokratije i podršku razvoju tehnologije za uzgoj otpornijih, hranljivijih i produktivnijih useva biće danas predstavljeno u parlamentu.
Zakon o genetskoj tehnologiji (preciznom uzgoju) stvoriće novu kategoriju za genetski uređene organizme kako bi ih regulisala odvojeno od GM organizama.
Uvešće nove sisteme obaveštavanja za istraživanje i marketing i obezbediće da se informacije prikupljene o precizno uzgojenim organizmima objavljuju u javnom registru.
Novi zakon ima za cilj da ubrza razvoj i komercijalizaciju useva i stoke uzgajanih genetskim uređivanjem, iako Britanska vlada kaže da pristupa korak po korak tako što prvo stvara pravila za biljke.
Neće biti napravljene nikakve promene u regulaciji životinja pod GM režimom dok se ne razviju mere za zaštitu dobrobiti životinja, saopštilo je Odeljenje za životnu sredinu (Defra).
Britanija će takođe dozvoliti uvoz genetski uređene hrane iz drugih zemalja, ako ispunjavaju iste propise.
Značajne koristi za životnu sredinu, zdravlje i bezbednost hrane mogu proizaći iz upotrebe genetskih tehnologija za precizno oponašanje uzgoja i poboljšanje naših useva – rekao je glavni naučni savetnik Defra, Gideon Henderson.
Velika Britanija je dom nekih od vodećih svetskih istraživačkih institucija u ovoj oblasti i ove reforme će omogućiti njihovim naučnicima da iskoriste svoju stručnost kako bi poljoprivredu učinili otpornijom, a našu hranu zdravijom i održivijom.
Promene pravila se odnose na Englesku, tako da namirnice uređene genima mogu da razvijaju i proizvode engleski naučnici i farmeri, ali mogu da se prodaju i u Škotskoj i Velsu.
Vlada je već dozvolila terenska ispitivanja u Engleskoj useva uređenih genom bez potrebe da se prođe kroz proces licenciranja koji košta istraživače od 5.000 do 10.000 funti, iako naučnici moraju da obaveste Defru o svojim testovima.
Na globalnom nivou, između 20 i 40 procenata svih uzgajanih useva je izgubljeno zbog štetočina i bolesti.
Precizni uzgoj ima potencijal da stvori biljne sorte i životinje koje imaju poboljšanu otpornost na bolesti.
Crispr-Cas9 je primarna tehnika za uređivanje gena i koristi se za uređivanje DNK životinja i biljaka.
Planiraju da se ova tehnika pored „pomoći“ u ishrani koristi za lešenje bolesti uzrokovanih genetskim mutacijama, od mišićne distrofije do urođenog slepila, pa čak i nekih karcinoma.
Već se dešavaju prva ispitivanja Crispr terapija na ljudima, a istraživači se nadaju da su na pragu da stignu do klinike.
Davos: Soroš kaže da je u Ukrajini možda započeo Treći svetski rat
Međutim, neki naučnici tvrde da su otkrili dokaze da alat za uređivanje gena uzrokuje neželjene mutacije koje se mogu pokazati opasnim – i „mnogo manje bezbedan“ nego što se mislilo.
Drugi su i dalje zabrinuti da bi to moglo da stvori ‘dizajnerske bebe’ dozvoljavajući roditeljima da biraju boju kose, visinu ili čak osobine kao što je inteligencija.
Direktor politike Udruženja za zemljište Džo Luis je rekao:
Duboko smo razočarani što vidimo da vlada daje prioritet nepopularnim tehnologijama, a ne da se fokusira na stvarne probleme, nezdravu ishranu, nedostatak raznovrsnosti useva, prenaseljenost domaćih životinja i nagli pad korisnih insekata koji može jesti štetočine.
Umesto da pokušavamo da promenimo DNK životinja pod velikim stresom i monokulturnih useva kako bismo ih učinili privremeno imunim na bolesti, trebalo bi da ulažemo u rešenja koja se pre svega bave uzročnikom bolesti i štetočinama.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter