Šta se nalazi iza ivica svemira koji se može posmatrati? Da li je moguće da je naš univerzum samo jedan od mnogih u mnogo većem multiverzumu?
Filmovi se ne mogu zasititi istraživanjem ovih pitanja. Od blokbastera o superherojima kao što je „Dr. Stejndž u Multiverzumu ludila“ do indi miljenika „Sve u isto vreme“, naučnofantastične priče pune su kreativnih interakcija između alternativnih stvarnosti. I u zavisnosti od toga kog kosmologa pitate, koncept multiverzuma je više od čiste fantazije ili zgodnog uređaja za pripovedanje.
Ideje čovečanstva o alternativnim stvarnostima su drevne i raznolike, Edgar Alan Po je 1848. čak napisao pesmu u prozi u kojoj je zamišljao postojanje „bezgraničnog niza Univerzuma“.
Sijarto kaže da Mađarska ne može da podrži embargo Evropske unije na uvoz ruske nafte
Ali koncept multiverzuma je zaista uzeo maha kada su moderne naučne teorije koje su pokušavale da objasne svojstva našeg univerzuma predvidele postojanje drugih univerzuma u kojima se događaji odvijaju izvan naše stvarnosti.
Naše razumevanje stvarnosti daleko nije potpuno – kaže Andrej Linde, fizičar sa Univerziteta Stanford.
Stvarnost postoji nezavisno od nas.
Ako postoje, ti univerzumi su odvojeni od našeg, nedostižni i neotkriveni bilo kakvim direktnim merenjem (barem do sada). I zbog toga neki stručnjaci postavljaju pitanje da li potraga za multiverzumom može biti zaista naučna.
Različite teorije o mogućem multiverzumu, uključujući druge univerzume sa sopstvenim zakonima fizike i da li bi mnoge verzije vas mogle postojati tamo.
Šta je multiverzum?
Multiverzum je termin koji naučnici koriste da opišu ideju da izvan svemira koji se može posmatrati, mogu postojati i drugi univerzumi. Multiverzume predviđa nekoliko naučnih teorija koje opisuju različite moguće scenarije, od regiona svemira u različitim ravnima od našeg univerzuma, do odvojenih univerzuma mehurića koji neprestano nastaju.
Jedina stvar koju sve ove teorije imaju je da sugerišu da prostor i vreme koje možemo da posmatramo nisu jedina stvarnost.
Zašto naučnici misle da može postojati više univerzuma?
Ne možemo objasniti sve karakteristike našeg univerzuma ako postoji samo jedna od njih – kaže naučni novinar Tom Zigfrid, čija knjiga (The Number of the Heavens) istražuje kako su koncepti multiverzuma evoluirali tokom milenijuma.
Zašto su osnovne konstante prirode ono što jesu? – pita se Zigfrid.
Zašto u našem univerzumu ima dovoljno vremena da napravimo zvezde i planete?
Zašto zvezde sijaju na način na koji sijaju, sa pravom količinom energije?
Sve te stvari su pitanja na koja nemamo odgovore u našim fizičkim teorijama.
Zigfrid kaže da postoje dva moguća objašnjenja: prvo, da su nam potrebne novije, bolje teorije da bismo objasnili svojstva našeg univerzuma. Ili, kaže on, moguće je da smo „mi samo jedan od mnogih univerzuma koji su različiti, i da živimo u onom koji je lep i udoban.
Neke od popularnijih teorija multiverzuma?
Možda naučno najprihvaćenija ideja potiče od onoga što je poznato kao inflatorna kosmologija, a to je ideja da se u malim trenucima nakon velikog praska svemir brzo i eksponencijalno proširio. Kosmička inflacija objašnjava mnoga uočena svojstva univerzuma, kao što su njegova struktura i distribucija galaksija.
Ova teorija je u početku izgledala kao naučna fantastika, iako veoma maštovita – kaže Linde, jedan od arhitekata kosmičke teorije inflacije.
Ali to je objasnilo toliko zanimljivih karakteristika našeg sveta da su ljudi počeli da ga shvataju ozbiljno.
Jedno od predviđanja teorije je da bi se inflacija mogla dešavati iznova i iznova, možda beskonačno, stvarajući konstelaciju univerzuma sa mehurićima. Neće svi ti mehurići imati ista svojstva kao naši, oni mogu biti prostori u kojima se fizika ponaša drugačije. Neki od njih mogu biti slični našem univerzumu, ali svi postoje izvan područja koje možemo direktno posmatrati.
Tvrde naučnici – Vanzemaljske civilizacije su propustile priliku da posete Zemlju
Još neke ideje?
Još jedan ubedljiv tip multiverzuma naziva se višesvetska interpretacija kvantne mehanike, što je teorija koja matematički opisuje kako se materija ponaša. Predloženo od strane fizičara Hjua Evereta 1957. godine, tumačenje više svetova predviđa prisustvo vremenskih linija koje se granaju, ili alternativne stvarnosti u kojima se naše odluke odigravaju drugačije, ponekad proizvodeći potpuno različite ishode.
Hju Everet kaže, Vidite, zapravo postoji beskonačan broj paralelnih Zemlja, i kada uradite eksperiment i dobijete verovatnoće, u suštini sve što dokazuje je da živite na Zemlji gde je to bio rezultat tog eksperimenta – kaže fizičar Džejms Kakalios sa Univerziteta u Minesoti, koji je pisao o fizici (ili ne) superheroja.
Ali na drugim Zemljama, postoji drugačiji ishod.
Prema ovom tumačenju, vaše verzije bi mogle da ne žive mnogo različitih mogućih života koje ste mogli da vodite da ste doneli drugačije odluke. Međutim, jedina stvarnost koja vam je vidljiva je ona u kojoj živite.
Gde postoje sve te druge Zemlje?
Sve se preklapaju u dimenzijama kojima ne možemo da pristupimo. Maks Tegmark iz MIT-a ovaj tip multiverzuma naziva multiverzumom III nivoa, gde se višestruki scenariji odigravaju u granajućim realnostima.
U tumačenju mnogih svetova, još uvek imate atomsku bombu, samo ne znate tačno kada će eksplodirati – kaže Linde.
A možda u nekim od tih realnosti i neće.
Nasuprot tome, višestruki univerzumi predviđeni nekim teorijama kosmičke inflacije su ono što Tegmark naziva multiverzumom II nivoa, gde fundamentalna fizika može biti različita u različitim univerzumima. U inflatornom multiverzumu, Linde kaže, „ne znate ni da li su u nekim delovima univerzuma atomske bombe uopšte moguće.
Dakle, ako želim da upoznam sebe, kako da stignem tamo? Možemo li putovati između multiverzuma?
Naučnici ne misle da je moguće putovati između univerzuma, barem ne još.
Osim ako čitava fizika za koju znamo da je prilično čvrsto utvrđena nije pogrešna, ne možete putovati u ove multiverzume – kaže Zigfrid.
Ali ko zna? Za hiljadu godina od sada, ne kažem da neko ne može da shvati nešto što nikada ne biste zamislili.
Da li postoje direktni dokazi koji ukazuju na postojanje multiverzuma?
Iako se čini da određene karakteristike univerzuma zahtevaju postojanje multiverzuma, ništa nije direktno uočeno što bi sugerisalo da on zaista postoji. Do sada, dokazi koji podržavaju ideju multiverzuma su čisto teorijski, a u nekim slučajevima i filozofski.
Neki stručnjaci tvrde da je velika kosmička slučajnost da je veliki prasak stvorio savršeno izbalansiran univerzum koji je taman za naše postojanje. Drugi naučnici smatraju da je verovatnije da postoji bilo koji broj fizičkih univerzuma i da jednostavno nastanjujemo onaj koji ima prave karakteristike za naš opstanak.
Beskonačan broj alternativnih malih džepnih univerzuma, ili baloni univerzuma, od kojih neki imaju drugačiju fiziku ili različite fundamentalne konstante, je privlačna ideja, kaže Kakalios.
Zato neki ljudi shvataju ove ideje nekako ozbiljno, jer pomažu u rešavanju određenih filozofskih pitanja – kaže on.
Naučnici raspravljaju o tome da li je multiverzum čak i empirijski proverljiva teorija; neki bi rekli ne, s obzirom da je po definiciji multiverzum nezavisan od našeg sopstvenog univerzuma i da mu je nemoguće pristupiti. Ali možda jednostavno nismo smislili pravi test.
Da li ćemo ikada saznati da li je naš univerzum samo jedan od mnogih?
Možda nećemo. Ali multiverzumi su među predviđanjima raznih teorija koje se mogu testirati na druge načine, a ako te teorije prođu sve svoje testove, onda se možda i multiverzum drži. Ili će možda neko novo otkriće pomoći naučnicima da shvate da li zaista postoji nešto izvan našeg vidljivog univerzuma.
Univerzum nije ograničen onim što neke mrlje protoplazme na maloj planeti mogu da shvate ili testiraju – kaže Zigfrid.
Možemo reći, ovo se ne može testirati, stoga ne može biti stvarno, ali to samo znači da ne znamo kako da to testiramo.
I možda ćemo jednog dana shvatiti kako da to testiramo, a možda i nećemo. Ali univerzum može da radi šta god želi.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter