Mađarski premijer Viktor Orban već dve nedelje uspešno zadaje glavobolje Evropskoj uniji dok se Brisel bori da postigne dogovor o prestanku kupovine ruske nafte.
I dok se neke diplomate i dalje nadaju brzom sporazumu, moglo bi da prođe još najmanje dve nedelje pre nego što EU potpiše šesti paket sankcija Rusiji.
Šef diplomatije EU Đuzep Borelj poečetkom nedelje je posle sastanka Saveta EU rekao da i dalje ne postoji neophodan konsenzus o šestom paketu sankcija i predloženoj zabrani uvoza ruske nafte.
Brisel se nadao da će upravo na tom samitu uspeti da dobije Orbanovu podršku, ali to se nije desilo.
U ponedeljak je Orbanova vlada postavila novu prepreku: zahtev za 15-18 milijardi evra da bi se „podmazali točkovi“ nevoljnog prelaska Mađarske sa ruske nafte na alternativna goriva.
Ta suma predstavlja dramatični skok u odnosu na prethodni mađarski zahtev od 750 miliona evra za prilagođavanje njene rafinerije i infrastrukture gasovoda. Taj zahtev je razbesneo diplomate i naterao neke da se zapitaju da li će ikada uopšte biti postignut bilo kakav dogovor o zabrani ruske nafte širom EU.
Ako stavite letvicu tako visoko, gde je sredina? Svi želimo da pronađemo rešenja za rešavanje ekonomskih zabrinutosti Mađarske, ali ovakve brojke ne dolaze u obzir, rekao je jedan EU diplomata za Politico.
Diplomata iz druge zemlje članice nazvao je taj gambit „nemoralnim“, naglašavajući da ovo nije vrsta pregovora koji se održavaju tokom rata.
Ciljanje na naftnu industriju ruskog predsednika Vladimira Putina ključno je za smanjenje toka finansija koje on koristi, a EU je potrošila desetine milijardi evra na uvoz ruskih energenata od početka konfliktne situacije u Ukrajini.
Dok je 4. maja iznosila svoj plan, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je priznala da potpuna zabrana uvoza ruske sirove nafte i rafinisanih goriva „neće biti laka“. Ali, dodala je, „jednostavno to moramo da uradimo“.
Mađarska, koja nema izlaz na more i stoga se oslanja na snabdevanje naftovodom, pokušala je da argumentuje da je njeno protivljenje paketu EU čisto praktično i ekonomsko, a ne političko.
Orban je u govoru u ponedeljak rekao da ne veruje u upotrebu sankcija, ali da „u interesu evropskog jedinstva“ Mađarska neće da ih blokirati.
Ali postoji i jedno upozorenje: mere „ne smeju da ugroze energetsku bezbednost Mađarske“.
Istog dana, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto stavio je novu cenu od 15 do 18 milijardi evra za podršku svoje zemlje sankcijama, rekavši da je novac potreban za finansiranje „potpune modernizacije energetske strukture Mađarske” i za suočavanje sa rastućim cenama.
On je takođe ponovio zahtev da ruska nafta koja se isporučuje cevovodom bude izuzeta iz zabrane.
Zvaničnici i diplomate EU u početku su se nadali da će prevazići oklevanje Mađarske tako što će ponuditi neki oblik finansijske kompenzacije putem strategije „REPoverEU“, koja će odrediti kako bi blok trebalo da okonča svoju zavisnost od ruskog uvoza energije do kraja decenije.
Čini se da „REPoverEU“ sam po sebi neće biti dovoljan da se Mađarska uključi.
Sama Fon der Lajenova je uložila sve, odjurivši u Budimpeštu na razgovore licem u lice sa Orbanom kada je postalo jasno njegovo tvrdoglavo protivljenje.
Planirana video-konferencija sa regionalnim liderima na kojoj bi se razgovaralo o tome kako pomoći Mađarskoj da se prilagodi nikada nije održana, a razgovori između vlada i diplomata su takođe u limbu.
Sastanak ministara spoljnih poslova u ponedeljak prekinut je bez napretka jer su, kako je rekao Borelj, pitanja previše složena i za njihovo rešavanje je potrebno mnogo više tehničkog rada.
Neizbežno, Brisel je sada počeo odbrojavanje do specijalnog sastanka lidera EU krajem maja. Orban i njegov tim već su rekli da su energetske sankcije toliko važne da bi o njima trebalo da razgovaraju šefovi država i vlada, a ne njihovi predstavnici u Briselu.
U prošlosti, Orban je takođe više voleo da pregovara o osetljivim odlukama sa kolegama liderima, a ne sa diplomatama i zvaničnicima u Briselu.
I dok bi druge zemlje radije izbegavale da postavljaju tehnička pitanja energetske bezbednosti svojim liderima kako bi doneli odluku, raste svest da bi samit 30. i 31. maja mogao da pruži najbolju šansu da se krene sa mrtve tačke.
Potreban je politički dogovor na najvišem nivou – rekao je drugi diplomata.
Pitanje na koje izaslanici i zvaničnici u Briselu sada žele da odgovore jeste: koliko daleko je Mađarska spremna da ide?
Orban ima dugu istoriju pretnji vetom da bi dobio političke ustupke od EU.
Pre dve godine, na primer, zapretio je da će blokirati budžet EU i paket za oporavak od pandemije zbog povezivanja isplata iz fondova EU sa poštovanjem vladavine prava u zemljama članicama.
Sada zvaničnici i diplomate EU sumnjaju da Orbanova taktika odugovlačenja zapravo ima za cilj da natera Кomisiju da odustane od smanjenja finansiranja Mađarske zbog narušavanja standarda vladavine prava u bloku.
Nekoliko zemalja je upozorilo da se ta dva pitanja ne smeju povezivati.
Jasno je da moramo razdvojiti dve stvari. Diskusija o vladavini prava je od fundamentalnog i najvećeg značaja za EU na dugi rok i ne sme se razvodnjavati. Druga diskusija je o energiji i o tome kako se pobrinemo da dođemo do sporazuma koji je podnošljiv za sve. – rekao je holandski ministar spoljnih poslova Vopke Hoekstra.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter