Мађарски премијер Виктор Орбан већ две недеље успешно задаје главобоље Европској унији док се Брисел бори да постигне договор о престанку куповине руске нафте.
И док се неке дипломате и даље надају брзом споразуму, могло би да прође још најмање две недеље пре него што ЕУ потпише шести пакет санкција Русији.
Шеф дипломатије ЕУ Ђузеп Борељ поечетком недеље је после састанка Савета ЕУ рекао да и даље не постоји неопходан консензус о шестом пакету санкција и предложеној забрани увоза руске нафте.
Брисел се надао да ће управо на том самиту успети да добије Орбанову подршку, али то се није десило.
У понедељак је Орбанова влада поставила нову препреку: захтев за 15-18 милијарди евра да би се „подмазали точкови“ невољног преласка Мађарске са руске нафте на алтернативна горива.
Та сума представља драматични скок у односу на претходни мађарски захтев од 750 милиона евра за прилагођавање њене рафинерије и инфраструктуре гасовода. Тај захтев је разбеснео дипломате и натерао неке да се запитају да ли ће икада уопште бити постигнут било какав договор о забрани руске нафте широм ЕУ.
Ако ставите летвицу тако високо, где је средина? Сви желимо да пронађемо решења за решавање економских забринутости Мађарске, али овакве бројке не долазе у обзир, рекао је један ЕУ дипломата за Политицо.
Дипломата из друге земље чланице назвао је тај гамбит „неморалним“, наглашавајући да ово није врста преговора који се одржавају током рата.
Циљање на нафтну индустрију руског председника Владимира Путина кључно је за смањење тока финансија које он користи, а ЕУ је потрошила десетине милијарди евра на увоз руских енергената од почетка конфликтне ситуације у Украјини.
Док је 4. маја износила свој план, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је признала да потпуна забрана увоза руске сирове нафте и рафинисаних горива „неће бити лака“. Али, додала је, „једноставно то морамо да урадимо“.
Мађарска, која нема излаз на море и стога се ослања на снабдевање нафтоводом, покушала је да аргументује да је њено противљење пакету ЕУ чисто практично и економско, а не политичко.
Орбан је у говору у понедељак рекао да не верује у употребу санкција, али да „у интересу европског јединства“ Мађарска неће да их блокирати.
Али постоји и једно упозорење: мере „не смеју да угрозе енергетску безбедност Мађарске“.
Истог дана, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто ставио је нову цену од 15 до 18 милијарди евра за подршку своје земље санкцијама, рекавши да је новац потребан за финансирање „потпуне модернизације енергетске структуре Мађарске” и за суочавање са растућим ценама.
Он је такође поновио захтев да руска нафта која се испоручује цевоводом буде изузета из забране.
Званичници и дипломате ЕУ у почетку су се надали да ће превазићи оклевање Мађарске тако што ће понудити неки облик финансијске компензације путем стратегије „РЕПоверЕУ“, која ће одредити како би блок требало да оконча своју зависност од руског увоза енергије до краја деценије.
Чини се да „РЕПоверЕУ“ сам по себи неће бити довољан да се Мађарска укључи.
Сама Фон дер Лајенова је уложила све, одјуривши у Будимпешту на разговоре лицем у лице са Орбаном када је постало јасно његово тврдоглаво противљење.
Планирана видео-конференција са регионалним лидерима на којој би се разговарало о томе како помоћи Мађарској да се прилагоди никада није одржана, а разговори између влада и дипломата су такође у лимбу.
Састанак министара спољних послова у понедељак прекинут је без напретка јер су, како је рекао Борељ, питања превише сложена и за њихово решавање је потребно много више техничког рада.
Неизбежно, Брисел је сада почео одбројавање до специјалног састанка лидера ЕУ крајем маја. Орбан и његов тим већ су рекли да су енергетске санкције толико важне да би о њима требало да разговарају шефови држава и влада, а не њихови представници у Бриселу.
У прошлости, Орбан је такође више волео да преговара о осетљивим одлукама са колегама лидерима, а не са дипломатама и званичницима у Бриселу.
И док би друге земље радије избегавале да постављају техничка питања енергетске безбедности својим лидерима како би донели одлуку, расте свест да би самит 30. и 31. маја могао да пружи најбољу шансу да се крене са мртве тачке.
Потребан је политички договор на највишем нивоу – рекао је други дипломата.
Питање на које изасланици и званичници у Бриселу сада желе да одговоре јесте: колико далеко је Мађарска спремна да иде?
Орбан има дугу историју претњи ветом да би добио политичке уступке од ЕУ.
Пре две године, на пример, запретио је да ће блокирати буџет ЕУ и пакет за опоравак од пандемије због повезивања исплата из фондова ЕУ са поштовањем владавине права у земљама чланицама.
Сада званичници и дипломате ЕУ сумњају да Орбанова тактика одуговлачења заправо има за циљ да натера Комисију да одустане од смањења финансирања Мађарске због нарушавања стандарда владавине права у блоку.
Неколико земаља је упозорило да се та два питања не смеју повезивати.
Јасно је да морамо раздвојити две ствари. Дискусија о владавини права је од фундаменталног и највећег значаја за ЕУ на дуги рок и не сме се разводњавати. Друга дискусија је о енергији и о томе како се побринемо да дођемо до споразума који је подношљив за све. – рекао је холандски министар спољних послова Вопке Хоекстра.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук, Телеграм и Твитер