Zagovornici novih klimatskih promena bi nam rekli, možda, „što ste jeli do sad, jeli ste..“, ali budućnost se zaista ne može znati.. Sa skokom cena na globalnom nivou i manjkom useva namirnica koje se uzgajaju i koriste u ishrani ljudi, budućnost je svakako upitna.
Diverzifikacija hrane koju jedemo jedno je od rešenja za ublažavanje gladi, rešavanje gubitka biodiverziteta i pomoć u prilagođavanju klimatskim promenama, kaže istraživač Kew-a, dr Sem Pirinon.
Znamo da širom sveta postoje hiljade jestivih biljnih vrsta koje konzumiraju različite populacije i tu možemo pronaći neka od rešenja za ove globalne izazove budućnosti – kaže on.
Od više od 7.000 jestivih biljaka širom sveta, samo 417 se široko uzgaja i koristi za ishranu.
Nije Tramp ni Erdogan već je Zoran Milanović novi progonitelj Natoa
Pandanus
Pandanus (Pandanus tectorius) je malo drvo koje raste u priobalnim područjima od Pacifičkih ostrva do Filipina.
Listovi se koriste za aromatiziranje slatkih i slanih jela širom jugoistočne Azije, dok se voće nalik ananasu može jesti sirovo ili kuvano.
Drvo može da toleriše izazovne uslove, uključujući sušu, jake vetrove i slanu vodu, kaže naučni saradnik u Kew-a, dr Meribel Soto Gomez.
To je hrana otporna na klimu i hranljiva koja je takođe ukusna – kaže ona.
Bilo bi sjajno da diverzifikujemo naš portfolio hrane kako bismo uključili hranu koja je kulturološki prikladna, hranljiva i koja se može uzgajati u izazovnim uslovima širom sveta.
Ako se pandanus može koristiti održivo, bez iscrpljivanja resursa za lokalno stanovništvo, trebalo bi da ga uzgajamo šire – kaže ona.
Pasulji
Pasulj, ili mahunarke, je još jedna „hrana budućnosti“.
Jeftini su, bogati proteinima i vitaminima B, i prilagođeni su širokom spektru okruženja, od obala okeana do planinskih padina.
U svetu postoji 20.000 vrsta mahunarki, ali mi koristimo samo šaku. Smatra se da ih u divljini ima na stotine, a naučnicima još nije poznato.
Morama pasulj (Tilosema esculentum) je osnovna namirnica u delovima Bocvane, Namibije i Južne Afrike, gde se pasulj kuva sa kukuruzom ili mleven u prah da bi se napravila kaša ili piće nalik kakaou.
Nisu sve mahunarke jestive, ali stručnjaci istražuju svojstva različitih vrsta kako bi videli koje bi mogle da obezbede hranu i hranljive materije.
Divlje žitarice
Žitarice, koje potiču iz trava, takođe imaju ogromnu raznolikost, sa više od 10.000 vrsta, nudeći mnogo potencijala za novu hranu.
Fonio (Digitaria ekilis) je hranljiva afrička žitarica koja se koristi za pravljenje kus-kusa, kaša i pića. Uzgajana lokalno kao kultura, biljka može tolerisati sušne uslove.
Lažna banana
Enset ili „lažna banana“ je bliski rođak banane, ali se konzumira samo u jednom delu Etiopije.
Plod biljke nalik banani je nejestiv, ali skrobne stabljike i korenje mogu se fermentisati i koristiti za pravljenje kaše i hleba.
Studije sugerišu da usev nalik banani ima potencijal da nahrani više od 100 miliona ljudi u svetu koji se zagreva.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter